У циљу унапређења својих научних делатности и сарадње у области имунологије, 1971. године тадашњи Институт за имунологију и вирусологију „Торлак“ заједно са Фармацеутским факултетом (Завод за микробиологију и хигијену) и Институтом за биолошка истраживања (Одељење за имунологију), оснива научну јединицу Центар за имунолошка истраживања при Институту „Торлак“.
Центар за имунолошка истраживања се 1991. године издваја из тадашњег Завода за имунобиологију и вирусологију „Торлак“ као самосталан научни институт који је регистрован за обављање научноистраживачке делатности ради остваривања општег интереса, и 1996. године мења назив у Центар за имунолошка истраживања „Бранислав Јанковићʺ. У пројектном циклусу 1996-2000. године Центар за имунолошка истраживања „Бранислав Јанковићʺ је координатор националног макропројекта „Имунолошка истраживања у медицини“ (13М14) на основу Уговора са Министарством за науку и технологију.
Имајући у виду да су Центар за имунолошка истраживања „Бранислав Јанковићʺ и тадашњи Завод за имунологију и вирусологију „Торлак“ установе сродних делатности, као и потребу за рационализацијом мреже здравствених и мреже научноистраживачких организација, 1998. године долази до припајања Центра за имунолошка истраживања „Бранислав Јанковићʺ Заводу за имунологију и вирусологију „Торлак“. Центар постаје Служба за научноистраживачки рад која се састоји од Одсека за научноистраживачки рад и Одсека за претклиничко исптивање вакцина, а Завод за имунологију и вирусологију „Торлак“ мења назив у Институт за имунологију и вирусологију ,,Торлак“.
Поред осталих делатности, научноистраживачка и образовна делатност су 2006. године уписане као делатности Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ код Трговинског суда у Београду. Научно веће Института је формирано 2007. године, а исте године је и Институт први пут акредитован за обављање научноистраживачке делатности од општег интереса као научни институт. Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ је од 2018. године члан Заједнице института Србије (ЗИС), а од 2021. године је институционални репозиторијум научних резултата ИнТОР активан у пуном капацитету.
Од 2001. године су истраживачки рад истраживача и материјални трошкови истраживања финансирани пројектно, средствима тадашњег Министарства науке, док је данас финансирање институционално, на основу Уговора које Институт потписује са Министарством науке, технолошког развоја и иновација.
Данас је Служба за научноистраживачки рад организована у 4 целине:
- ОДСЕК ЗА ПРЕТКЛИНИЧКА ИСПИТИВАЊА И ИМУНОЛОГИЈУ
- ОДСЕК ЗА ПРОТЕИНСКИ ИНЖЕЊЕРИНГ И БИОХЕМИЈУ
- ОДСЕК ЗА МОЛЕКУЛАРНУ ГЕНЕТИКУ
- ОДСЕК ЗА иРНК