У циљу унапређења својих научних делатности и сарадње у области имунологије, 1971. године тадашњи Институт за имунологију и вирусологију „Торлак“ заједно са Фармацеутским факултетом (Завод за микробиологију и хигијену) и Институтом за биолошка истраживања (Одељење за имунологију), оснива научну јединицу Центар за имунолошка истраживања при Институту „Торлак“.
Центар за имунолошка истраживања се 1991. године издваја из тадашњег Завода за имунобиологију и вирусологију „Торлак“ као самосталан научни институт који је регистрован у складу са Законом о научноистраживачкој делатности за обављање научноистраживачке делатности и 1996. године мења назив у Центар за имунолошка истраживања „Бранислав Јанковићʺ у знак поштовања према свом првом директору, професору Браниславу “Брани“ Јанковићу. У пројектном циклусу 1996-2000. године Центар за имунолошка истраживања „Бранислав Јанковићʺ је координатор националног макропројекта „Имунолошка истраживања у медицини“ (13М14) на основу Уговора са Министарством за науку и технологију.
Имајући у виду да су Центар за имунолошка истраживања „Бранислав Јанковићʺ и тадашњи Завод за имунологију и вирусологију „Торлак“ установе сродних делатности, као и потребу за рационализацијом мреже здравствених и мреже научноистраживачких организација, 1998. године долази до припајања Центра за имунолошка истраживања „Бранислав Јанковићʺ Заводу за имунологију и вирусологију „Торлак“. Центар постаје једна од служби Завода за имунологију и вирусологију „Торлак“, који тада мења назив у Институт за имунологију и вирусологију ,,Торлак“.
На овај начин, поред осталих делатности, и научноистраживачка и образовна делатност 2006. постају делатности Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ код Трговинског суда у Београду.
Научно веће Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ формирано је 2007. године, а Институт је акредитован за обављање научноистраживачке делатности од општег интереса као научни институт.
Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ је од 2018. године члан Заједнице института Србије (ЗИС). Од 2021. године институционални репозиторијум научних резултата ИнТОР активан је у пуном капацитету.
Данас се Служба за научноистраживачки рад састоји од четири одсека: Одсек за претклиничка испитивања и имунологију, Одсек за протеински инжењеринг и биохемију, Одсек за молекуларну генетику и Одсек за иРНК.
1.ОДСЕК ЗА ПРЕТКЛИНИЧКА ИСПИТИВАЊА И ИМУНОЛОГИЈУ
Бави се дизајнирањем и спровођењем претклиничких студија (на анималним моделима) нових вакцина и других препарата за хуману и ветеринарску употребу: нешкодљивост, локална подношљивост, имуногеност и протективност, по ГЛП стандардима, као и фундаменталним истраживањима из области имунологије.
2. ОДСЕК ЗА ПРОТЕИНСКИ ИНЖЕЊЕРИНГ И БИОХЕМИЈУ
Бави се дизајнирањем нових протеина-ензима и спроводи послове клонирања, експресије, изолације, пречишћавања, синтезе или модификације структуре протеина (хибридне, химерне и протеине са измењеним аминокиселинама) извођењем функционалних тестова, као и аналитиком.
3. ОДСЕК ЗА МОЛЕКУЛАРНУ ГЕНЕТИКУ
Бави се откривањем релација фенотипских карактеристика и гена одговорних за њихово испољавaње, истраживањем регулације експресије гена, спроводи клонирање гена-оперона и тестирање у хетерологним системима, спроводи секвенцирање, одређивање функције и интеракције са другим генима-протеинима.
4. ОДСЕК ЗА иРНК
Бави се дизајнирањем конструкције нових иРНК вакцина, конструише нове векторе за експресију, спроводи конструкцију вакцина – изолација плазмида, синтеза иРНК, инкорпорација у липонано партикуле, тестирање цитотоксичности.
